Опште информације

Херцеговачко-неретвански кантон простире се на око 4.500 четворних километара од Макљена до Иван-седла на сјеверу до Ивањице изнад Дубровника на југу.
Кантон је организован у осам градова и општина: Чапљина, Читлук, Јабланица, Коњиц, Мостар, Неум, Прозор-Рама, Равно и Столац, а у њему живи око 270.000 становника.
Посебност је подручја ХНК у томе што је овај Кантон истодобно и планински и низински и приморски и континентални. Ту разноликост повезује јединствена љепота територија обликованог кроз сликовите пропланке и брда, низинско подручје уз ријеку Неретву са својим притокама (Рамом, Требижатом, Крупом, Брегавом), приморски појас и Јадранско море.
У средишњем дијелу Кантона налази се град Мостар, који се простире на 1.227 четворних километара, а представља политичко, господарско, знанствено и културно средиште цијеле регије. Смјештен је подно обронака планина Вележа, Хума и Чабуље, у долини ријеке Неретве, на надморској висини 60-80 метара.
Мостар је вјековима на раскрсници различитих цивилизација и свака од њих је у њега уткала дио своје посебности. Од мора је удаљен 60 км, а у њему и његовој непосредној налазе се познати културно-хисторијски споменици: стари дио града у којем је Стари мост, те бројни споменици бурне мостарске прошлости.
Мостар посједује комплетну просторну инфраструктуру, цестовни и жељезнички саобраћај који иде од сјевера према југу, те модерну зрачну луку.Мостар је и господарско средиште цијеле Херцеговине, а у новијој хисторији најзначајнији господарски субјект у мостарској регији је подузеће Алуминиј, који системно напредује у својој производњи.
Од 1981. године Међугорје је постало значајно мјесто свјетског вјерског туризма у католичком свијету. Пратећи интерес ходочасника из цијелог свијета за долазак у Међугорје изграђени су велики туристички садржаји који одговарају потребама савременог човјека.
Сјеверно подручје Кантона, општине Прозор-Рама, Коњиц и Јабланица, простире се на 1948 четворних километара с надморском висином од 200 до 1.500 метара. Ово подручје богато је пољопривредним земљиштем (73.791 ха) од чега се чак 81% налази под ливадама и пашњацима.
Такођер, овај крај располаже с двије хидроакумулације - Рамско и Јабланичко језеро, те бројним ријекама: Рама Дољанка, Крупић и друге рјечице, што представља огроман водени капацитет који се за сада само дјеломично користи за узгој конзумне рибе.
Јужни дио Кантона обухвата општине Чапљина, Читлук, Столац, Равно и Неум, а простире се на површини од 1648 четворних километара.
Овај је дио Кантона посебно погодан за узгој здраве хране, јер својим природним богатствима омогућава развитак ове дјелатности, данас врло тражене у свијету.
Посебно је надалеко познато вино које се производи на шкртим пољима медитеранског крша. Према древним записима први спомен херцеговачког вина нађен је у средњем вијеку у читлучкој повељи босанског краља Твртка, изданој 1354. године. Француски и млетачки путописци 16. и 17. вијека такођер пишу о скупим али добрим винима с Неретве.
Данас на овом подручју имамо регистрирано 40 винарија које се на тржишту појављују углавном с три производа: бијело вино - жилавка, црно вино - блатина и ракија - лоза.
Херцеговачко-неретвански кантон има два парка природе -Хутово блато и Блидиње, чувена по својој љепоти.
У састав Хутова блата улазе четири језера: Деранско, Јелинско, Свитавско и Шкркино које повезује ријека Крупа. Крупа је једина ријека на свијету која тече двосмјерно. У нетакнутој природи живи око 240 врста птица, те друга крупна и ситна дивљач.
У сјеверном подручју Кантона налази се Парк природе Блидиње чија површина износи 600 четворних километара. Протеже се на подручју три кантона: Херцеговачко-неретванског, Западно-херцеговачког и Херцегбосанског, а познат је по ендемским врстама шумског дрвећа и цвијећа.
Неум је босанскохерцеговачки једини излаз на море са 24 км прелијепо разуђене морске обале и туристички је град који има велике капацитете у хотелском и приватном смјештају.